Мајстор Гаłцзински био је љубитељ паса (можете то видети на фотографијама прикупљеним у шумарској кућици), музеј није нарочито љубазан за псе. Постоји забрана довођења кућних љубимаца на врата. Међутим, Аделку смо одвели унутра, али само у возилу.
Да ли су се пси појавили у Гаłцзинским делима? Наравно! Довољно је споменути барем једног јунака позоришта Зиелона Гес, пса Фафика. Очигледно је тај пас ... стварно постојао. Њен власник био је Француз кога је Гаłцзински упознао у кампу у Алтенграбову. Фафик је могао да ради разне циркуске трикове.
На крају састанка са песником - и како још - песма:
КИГаłцзински сан о псу На пољу карфиола, довољно за цео живот, свака цветача је крупна, а у свакој расте кост, тако да ћу је савршено прихватити, док се желудац не заврши. Ох, леп, леп живот. Ох, ја сам диван пас.
Идем у нишану, у њиви је сто, он има четири говеђе ноге, пуши се димом биља, прождиру ми све ноге, само је врх остао. Ах! мој живот је блажен. Ах! леп, леп свет.
На ливади има намирница, шездесет шест на речима, долазим, то су кобасице, топле, само једене, праве кобасице, километарски колут, Ах! небески тренуци. Ох! мој прелепи свет.
На насипу је гај, а у шуми мирише на хеатхер, овај гај је такође направљен од кобасица, а видим да је хеатхер сос, па сам цео гај секао, сипао сам херез у вазе, Ах! то је диван сат. Ох! невероватно време.
Већ је јесен, нажалост, киша је пљуснула, пљуснула је, пањеви падају с дрвећа и сви ми падају на ноге, масноћа ми се прска по трепавицама, стабљике вребају на вјетру, свињски мјесец расте, цијели свијет запањен. Читав свет је био запањен.